Postoje ljudi koji su navikli jesti enormne količine hrane. No to ne čudi, jer danas u našim zakonima postoje normativi koje restorani moraju poslužiti svojim gostima, pa se mi tako ponašamo i kod kuće, odnosno tako su nas naučile naše bake.

Ok, naše bake su najdivnije osobe na svijetu i svi ih volimo, ali kad se naša baka za doručak napucala 5 trajbanih jajca, špeka, čvaraka i luka išla je kopati na polje, dok mi idemo našim autekom u ured. Ona je svoj špek i luk istopila dok je sunce izašlo, a mi svoj nismo do drugog tjedna.  Tako da je vrijeme da se maknemo od navike naših baka i da počnemo naručivati dječje porcije u restoranima ili da dvoje naruče jednu porciju.

No, opet, tu je problem da nas konobari čudo ne gledaju, jer zauzimamo stol i što ja znam što sve ne, a potrošili smo samo pola novaca. Baš nas briga. Već mi je dojadilo da stalno nosim doggie bag doma jer ne mogu pojesti tonu hrane koju mi stave na tanjur.

Jednom kada ljudi shvate da nam je za normalno funkcioniranje dovoljno hrane što stane na dlan, a znamo što je definicija i većina dlana! Ne računaju se prsti! Bit će svima lakše funkcionirati, a i ne bi se toliko hrane bacalo. Smanjimo porcije! I prestanimo kupovati kilu krumpira, ako nam je dovoljno dva krumpira za ručak za dvije osobe. Osim što bacamo novac, bacamo i hranu i stvaramo bio otpad koji kritično smrdi, pogotovo po ljeti i ako živite iznad kontejnera za smeće.

Dakle, da zaključimo, sve se može jesti, ali u malim količinama. Naravno da ne zagovaramo da stalno jedete ono što nije idealno, no možete si ponekad nešto priuštiti, ne stalno, ne često i ne puno. Umjesto 9 nuggetsa u McDONALD’SU uzmite 6 i pojedite 4! Naravno bez kole i krumpirića. Isto tako, nemojte uzeti veliku porciju ćevapa, uzmite malu i pojedite više mesa i manje lepinje, a luka možete koliko vas volja, osim ako nemate namjeru ljubiti nekoga.